RADIO LUXEMBOURG

Radio Luxembourg je večer za starije splićane i splićanke, održava se svaki utorak već 5 godina za redom i ima svoju vjernu publiku, ali i goste što ponekad svrate na ples sa prošlim vremenom uz glazbu koja ispunjava srca cijele generacije “Luxemburžana”, ali i onih mnogo mlađih. Najbolje je to opisao naš najdraži gost, Milorad Bibić-Mosor koji nam je za ovu priliku napisao sljedeći tekst....

Znaš li kad smo ono slušali smetnje na radiju!?

SIĆANJE NA LIPU MLADOST : EVO OVAKO SMO SLOBO DORIĆ, MARKO LALIN, ŽELJKO PAVLOV I JA IZMISLILI VEČERI RADIO LUKSEMBURGA

Piše Milorad BIBIĆ MOSOR

Zove me prije uru vrimena Žele Pavlov, kad mi je reka da je danas umra George Harrison skroz san popizdija! Kumpanjo, od Beatlesove četvorke evo su već dvojica partila: najprije John Lennon, a danas i George Harrison. Aj dođi večeras, Hey Joe će učinit večer uspomene na Georgea Harrisona i Beatlese. Dođi obavezno, dođi, dođi... Nema nas puno u Splitu koje nas je pogodila ova vjest. Dođi, ja san tamo za po ure...
Ovin ričima mi je na 29. jedanajstoga 2001. godine moj dragi i veliki prijatelj Slobo Dorić pozva u svoj kultni kafić Hey Joe u Ćiril Metodovoj ulici. Osjetija san da Slobi nije do zajebancije, ali isto san ga iša malo razveselit rečenicon:
  - Slobo, već ti je u kafić dolazila policija, prijavljivali su te zbog buke. Ima si puno pizdarija... A šta ako te ko večeras prijavi da u svon kafiću slaviš Dan Republike!? Jebate, znaš li da je danas 29. jedanajstoga, ko zna šta ti ko more prišit kumpanjo moj...
Slobo me je, ka i obično, posla ’u kurac ludoga’, ovi put se na moje pizdarije nije nasmija ka obično, samo je ponovija ono od prije:
  - Dođi, obavezno dođi...
Bija san tamo u vrime ka šta je Slobo reka, zateka san ga naslonjenoga na šank, pijucka je bilo vino, čin san se pojavija na vrata, reka je:
  - Šta'š popit? Moramo nazdravit za Paula i Ringa šta su još živi, a neka John i George spavaju mirno...
Ka i uvik pija san bilo vino, ovi put Slobo nije govorija konobaru da nan ulije vino, on je naručiva bocu za bocon i čaše su stalno morale bit pune. U međuvrimenu, Hey Joe se napunija, Žele Pavlov je svima reka ono šta su već svi znali:
  - Danas je umra George Harrison, večeras ćemo slušat samo Beatlese!
I otvorija je tu, ajmo tako reć, komemorativnu večer u Hey Joeu u spomen na Georgea Harrisona s onon: Love Me Do! I nije bilo hita Beatlesa koji se tu večer i noć nije čuja u Slobinon Hey Joeu. Baš tu večer ili noć, jer ne znan je li bilo prije ili iza ponoći, Slobo je, spomenija � slušanje Radio Luksemburga! U godinama našeg odrastanja, kad bi čekali da nan matere i očevi idu leć, da moremo u miru slušat najveće svjetske hitove s nama najdražeg Radio Luksemburga. Sitija san se kako bi šeta nervozno oko stola u kužini dok mi je otac, naslonjen rukon na stol, s jednin uvon u radiju, sluša Glas Amerike i tih šezdesetih godina prošloga stoljeća najpoznatijeg i najpopularnijeg radio komentatora te, kako su je niki onda zvali, kapitalističke radio stanice Glas Amerike, Grgu Zlatopera. Čin bi on reka šta je ima reć, otac bi mi iša leć, mater bi molija da to šta ima oprat učini ujutro, a ja bi u miru osta slušat najnovije svjetske hitove na Radio Luksemburgu. Slobo je to sluša, varija je od smija, a onda smo se sitili nečega od čega smo obojica, šta od vina šta od toga jer je ovo šta ću napisat stvarno bilo smišno, naglas varili od smija: sitili smo se kako smo uživali i u slušanju smetnji na radiju!? Reka san Slobi: ’Znaš li kad smo ono slušali smetnje na radiju!?’ Slobo se nasmija onin svojin zaraznin osmjehon i reka: ’Da znan li!?’ Onda je ispriča kako je na svon radiju ima ono zeleno oko koje je pokazivalo koliko je jak signal. Ako je oko bilo skroz otvoreno, signal je bija dobar i Radio Luksemburg se moga lipo uvatit. A ako bi se zeleno oko suzilo, signal je bija loš, čuli bi malo pisme, onda bi odjedanput iz zvučnika ’zapivalo’ iljadu faganela, frzelina, grdelina i vrduni, čuli bi se zvukovi ka kad je, poslin ’mali milijun’ godina, izmišljen telefaks, pa bi tribalo uprit u botun za poslat tekst tek kad bi se čuja oni cvrkut iz slušalice. E, tako su cvrkutale smetnje, a kad bi bile najjače, počele bi tako pištat ka ona para iz ekspres lonca. I znalo bi se dogodit da mi debili po uru vrimena slušamo smetnje s uvon na zvučniku radija čekajući kaće one pristat i kaćemo čut koji hit s Radio Lukseburga.
Slobo je sve više pijucka i sve više spominja Radio Luksemburg, onda se udrija, i to ne baš lagao, dlanon u čelo i reka mi:
  - Pogledaj oko nas, sve je puno. Ima devedeset posto mladog svita, vidi kako uživaju u pismama Beatlesa šta ih Žele pušta. A koliko tek mi stari tovari uživamo u tin pismama... Koja je tebi najdraža?
Odgovorija san isprve:
  - Hey Jude!
Slobo se počeša iza uva, stisnija oči, namistija oćale i reka:
  - Meni je najdraža Yesterday! I znaš šta, ako umren prije tebe, s ton pismon morate me spustit u grob!
Posla san Slobu u kurac, reka san mu:
  - Ima bit da si se ulija, koja smrt, koji grob!? Dosta da je danas umra George Harrison, koji ti je kurac...
Slobo se složija s menon, reka je:
  - E, da ti nastavin ono šta san počeja govorit... Ovo večeras je dokaz da ima svita u Splitu koji voli ove pisme naše mladosti, koji sigurno guštaju slušat Beatlese, Rolling Stonese, Beach Boyse, Doorse, Led Zepeline, Pink Floyd... Koji se krabe od sriće kad čuju kako piva Jimmy Hendrix, Janis Joplin... Znaš šta mi je sad palo na pamet... Marko Lalin, oni šta su ga svi zvali Mišel, tvoj susid iz Tršćanske ulice, ima skoro sve pisme šta su bili number one na Top listi Radio Luksemburga, znaš da bi bilo dobro otić do njega, vidit šta on misli da jedan put nediljno Hey Joe bude misto di će se slušat samo ti stari hitovi. Vidićeš da će sve bit krcato mladog svita i svita naših godina...
Slobo tu svoju veliku želju nije uspija realizirat: Hey Joe nije dočeka Večeri Radio Luksemburga! Priča mi je Slobo kako ima mali milijun zajebancija oko kafića, kako ima puno đeložije i zločestoga svita koji mu zapinje nogu, kako je puno puti upadala policija, kako su ga zajebavali i prijavljivali � od konkurencije do � švora!? Kultni kafić Hey Joe je otiša u povjest, Slobo Dorić je na bazenu Poška u Zenti otvorija kultni Music Club O'Hara!
Jasno, bija san na službenon otvorenju, iako je Slobo popižđiva šta san cilu večer govorija kako je ’ove večeri službeno i svečano otvorena O'Hara’. Slobo je grinta:
  - Ovo je večer zajebancije jer znan da ću ovde imat samo zajebanciju. Ali, ništo me vuče da učinin sve kako bi Split dobija jedan urbani rokerski kutak, kako bi ovo bilo ništo ala oni disco klubovi u naše vrime ka šta su bili Arkada, Lav, Bady...
Slobo u O'Hari nije ima takvu zajebanciju ka u Hey Joeu. Ili mi baren to nije spominja. Sićan se, kad san na prvi dan lita 2005. godine u Slobinoj O'Hari učinija promociju svoje knjige Zakon Pjace, Slobo mi je reka:
  - Pogodija san s ovin! Nema čovika koji mi nije reka kako je O'Hara misto koje je Splitu falilo...
A onda, jednog jutra kad je bura za popizdit zviždala Spliton, Slobo me je nazva i reka:
  - Spavaš li?
Odgovorija san:
  - Sad ne spavan, ali san spava sve dok me nisi zva!
Slobo se nasmija, našli smo se u Semafora, di smo se zapravo Slobo i ja sprijateljili davne 1970. godine. Ja ka đak trećeg razreda Gimnazije Vladimir Nazor, a on dvi godine stariji ka čovik koji će brzo napunit okruglih dvadeset godina... Slobo mi je toga ledenoga spliskoga jutra reka:
  - Mosore, čuja san se s Mišelon Lalinon, ajmo ća učinit ono o čemu san ti govorija u Hey Joeu, onu večer kad je umra George Harrison. Ajmo učinit Večeri Radio Luksemburga u O'Hari! Ajmo provat jednu večer, ako se ne primi, ka da će nan se šta dogodit ako to bude jedina večer...
Isto popodne našli smo se Slobo, Mišel Lalin, Željko Pavlov i ja. Nismo se isprve dogovorili koji bi dan u nedilji bija najbolji za Večer Radio Luksemburga. Marko Mišel Lalin i ja o tome nismo imali pojma, ja san ka debil isprve predložija subotu!? Slobo se nasmija, reka mi je kako se vidi da kurca tebe ne razumin u ti posal. Raširija je ruke i kroz smij mi reka:
  - Dićeš ludašu to činit u subotu!? U dan kad iman najviše prometa, a kad su svi naši vršnjaci na vikendima ili su doma s familijon!? Učinimo to u niki divlji dan...
Mora san komentirat:
  - Jebate, Slobo, a koji je to dan divlji!?
Onda mi je on sve objasnija: ponediljak je dan kad niko ne izlazi vanka, u sridu i četvrtak su evropske utakmice, petak i subota su mu udarni dani kad ima najviše posla, kad ništo i uspije zaradit, nedilja ne dolazi u obzir, ko to nediljon uvečer izlazi vanka!? Osta je utorak! Dogovorili smo se da Večer Radio Luksemburga u O'Hari bude utorkon. I sve ostalo smo se učas dogovorili. Mišel Lalin će bit disk džokej, imaćemo još jednog disk džokeja, to je Željko Pavlov, Slobo će organizirat tu prvu Večer Radio Luksemburga. A moje je da sve to raspizdin u medijima. Tako je i bilo. Dopizdili smo više svojin izjava na radijima, televizijama, u novinama, zvali smo sve živo šta voli dobri stari rock'n'roll da dođu u O'Haru...
E, ali prva Večer Radio Luksemburga nije bila u utorak. Nego u sridu 1. drugoga 2006. godine. Zato jer je to bila srida bez sporta na televiziji. Vidija san da te prve Večeri Radio Luksemburga Slobo gušta. Smija se, diza čašu, s bilin vinon, dakako, gušta je, gleda kako naše vršnjakinje i naši vršnjaci, svi u najboljin godinama, pune O'Haru. Došlo je i puno mladoga svita... Ta večer je bila � večer za panćenje! Nije bilo ženske ni muškoga koji se nije krabija od sriće. Split je dočeka imat ništo skroz drugo od svega onoga šta je dotad ima. U Splitu, na Poška, u O'Hari se rodilo ništo o čemu se i danas, 12. šestoga 2010. godine, ćipon misec dana nakon šta je naš dragi prijatelj, dobri i veliki čovik Slobo Dorić iša ća, pripovida. Ka ništo čega se nebi sramija ni London ni Pariz ni Rim ni New York....
Za sve to najzaslužniji je baš Slobo Dorić. Sve je to njemu palo na pamet, na 29. jedanajstoga 2001. godine, na dan kad je umra George Harrison, onu večer kad smo u Slobinon kafiću Hey Joe govorili kako smo, da bi uživali slušat hitove s Radio Luksemburga, uživali i slušajući smetnje...

  //  nove

HOME  //   O NAMA  //   GALERIJA  //   VIDEO  //   DJ's  //   eSTe BAR  //   RADIO LUXEMBURG  //   EXTRA  //   KONTAKT  //   ADMINISTRATOR